Sinopsis radnje po ciklusima Prvi ciklus (2006-2007) Pantićevu amneziju, posle udarca u glavu koji je ovaj dobio, Šojić koristi zarad sopstvene političke kampanje. Bliže se parlamentarni izbori, a Šojićeva "Stranka zdravog razuma" je ispod, mada blizu cenzusa. Njihov glavni oponent je ideološki dijametralno suprotna, "Stranka demokratske renesanse", koja ipak stoji nešto bolje u predizbornim istraživanjima. Ceo ciklus protiče u predizbornoj kampanji, a za Šojića ubrzo počinje da radi celokupna Pantićeva porodica, čiji svaki član gleda sopstvene interese (npr. Blaško Pantić pokušava da napravi besplatnu reklamu za fabriku tunjevine, u kojoj radi njegov kum, tokom živog uključivanja u politički duel na televiziji). Nesrećnim spletom okolnosti, Pantić završava u zatvoru, a Šojić ga ubeđuje da tu otpočne štrajk glađu. Ipak, dan pred izbore, biva pušten na slobodu. Istovremeno, Šojićev glavni finansijer, Ozren Soldatović, insistira na tome da ovaj mora da predstavlja njegove interese u novoj vladi, kako bi mu oprostio veliki dug. Na kraju ciklusa, u skupštinu uspevaju da uđu obe stranke, ali Pantić, drugoplasirani na Šojićevoj listi, tokom konstitutivne sednice počinje da se priseća pređašnjih loših odnosa sa svojim šefom, pa ga poliva vodom dok je stajao na govornici, a potom napušta njegov poslanički klub. Drugi ciklus (2007-2008) Postaje očigledno da će mandatar i aktuelni premijer, Majstorović, vladu morati da formira ili sa Demokratskom renesansom ili sa Strankom zdravog razuma. Najpre poziva lidera Demokratske renesanse, Hadži-Zdravkovića na pregovore, ali ga ovaj previše ucenjuje, pa se okreće Šojiću. Zgrožen njegovim ponašanjem, mandatar odlučuje da dobro promisli sa kim će formirati novi kabinet, tako da to ostaje neizvesnost sve do nekoliko minuta pre isteka roka (prema Pavićevom priznanju, to je bila aluzija na formiranje druge Vlade Vojislava Koštunice, koja je izglasana svega pola sata pre isteka zakonskog roka). Kada se Majstorović najzad pojavljuje u skupštini sa namerom da izloži ekspoze, ispostavlja se da je zbog ometanja drugih poslanika rok istekao, pa se raspisuju novi izbori. Treći ciklus (2009) Šojiću- zahvaljujući predviđanju babe-Roske- postaje jasno da mu je za učešće u vlasti potrebna podrška stranih ambasadora, pa preko svog batlera Ćirka i njegove verenice uspeva da stupi u vezu sa diplomatskim predstavnikom male, ali uticajne zemlje (njeno ime se ne navodi). Iako je ambasador ranjen u lovu, Šojićevom greškom, njihovi odnosi nisu pokvareni (Šojić tvrdi da je ambasador ranjen tokom pokušaja atentata na njega samog). Mediji objavljuju njihovu zajedničku fotografiju, a Ozren Soldatović- koji i dalje manipuliše mnogim Šojićevim potezima- želi da upozna ambasadora. Istovremeno, u Stranci zdravog razuma dolazi do unutrašnjih trvenja, Hadži Zdravković biva izbačen, a njegov zamenik, doktor Maričić preuzima primat. Iza ove stranke ubrzo staje Soldatovićeva "desna ruka"- poznat pod nadimkom Alamunja, koji želi da se osamostali od svog šefa. U politiku sve više ulazi i Dimitrije Pantić sa penzionerima, koji ubrzo planira zajedničku akciju sa Hadži Zdravkovićem, od čega odustaje, čim sazna da je ovaj prijatelj sa ambasadorom zemlje sa pravom veta u Ujedinjenim Nacijama, a koja je učestvovala u NATO bombardovanju. Četvrti ciklus (2010) Odnosi između Šojića i ambasadora su načisto narušeni posle određenih medijskih insinuacija, koje su narušile ugled države, koju dotični predstavlja. Štaviše, na banketu povodom rođendana ambasadorove žene, Šojić pampurom od šampanjca greškom pogađa ambasadora u glavu. Umesto oca koji sve više gubi kontrolu, njegovu stranku počinje da predvodi Blaško Pantić, koji ubrzo sklapa savez sa Ozrenom Soldatovićem. U poslednjoj epizodi, Špic odvodi Šojića kod njegove bivše ljubavnice, sa kojom je ovaj još ranije (navodno) dobio dete. Baš u tom trenutku, kuća se urušava zbog klizišta. Peti ciklus (2011) Serijal otpočinje na istom mestu gde se prethodni završio. Svi, izuzev Šojića, beže sa "mesta zločina". On najpre simulira svoju smrt, a potom- po ukazanoj pomoći- pokušava da izigra istražnog sudiju (Risa)- za koga se ispostavlja da se seća određenih ranijih Šojićevih prekršaja. Špic sa svojim pomoćnicima krade džip iz Šojićeve garaže, svega nekoliko minuta pošto su Soldatovićevi ljudi podmetnuli bombu u njega (kako bi ga opomenuli da vrati dugove). Džip odleće u vazduh na Špicovoj pumpi, ne povredivši nikoga. Iznenađenje nastaje kada sistematični sudija Ris saznaje da džip, koji je Špic hteo da proda, nije u njegovom, već u Šojićevom vlasništvu. Šojić za to vreme okuplja svoje lokalne šefove stranke- Janaćija "Janaćka" Janjića, kao najuspešnijeg, i izvesnog Jeftu Pikilića, kao najneuspešnijeg- jer su ljudi u njegovom regionu slabo glasali za Šojićevu stranku, zbog činjenice da je sam Šojić odatle, te da nemaju pozitivno mišljenje o njemu. Šojić se odlučuje za marketinški trik- izmišlja da na svojoj livadi u tom kraju odlučuje da gradi kombinat, u koji investiraju on lično, Šveđani i Turci. Dok se širi priča o izgradnji kombinata, Pikilić najavljuje da će lično uzeti za sebe deo novca (što preporučuje i Janaćku), ali i predsednik opštine najavljuje svoje učešće, kako bi se medijski eksponirao pre izbora. Istovremeno, Mira Pantić, u saradnji sa sekretaricom premijera Majstorovića, Melisom, uspeva da potkupi Hadži-Zdravkovića, koji se već vratio u stranku, ali tek sada uspeva da izbaci doktora Maričića iz nje. Iza nje sada staje Alamunja. Soldatović sada podržava samo Blaška Pantića i njegovu stranku, a najavljeno izbacivanje cele porodice iz stana na Banovom Brdu (zbog neotplaćenog kredita), on planira da iskoristi kao medijsku predstavu, jer je do izbora ostalo svega nekoliko dana. Šesti ciklus (2012) Iznenadno hapšenje Šojića nekoliko dana pre izbora, na čelo stranke dovodi njegovog kuma, Baćka Bojića, koji je u prethodnom periodu bio u inostranstvu. Na mesto drugog čoveka se faktički probija Janaćko. Svi politički akteri, od premijera Majstorovića, do Blaška i Mire Pantić postaju podozrivi i veoma ambiciozni. Baćko Bojić koristi hapšenje svog kuma i izgradnju kombinata na "Magarećim livadama" za sopstvene političke ambicije. Shvatajući da stranka finansijski loše stoji, pokušava da pronađe gde je Šojić sakrio novac u svojoj kući, što je ranije više puta spominjano, ali je bilo i pitanje da li dotična svota postoji. Na kraju novac pronalazi Ćirko, koji zajedno sa Janaćkom i Panjkovićem osniva sopstvenu stranačku frakciju, nasuprot drugoj u kojoj ostaju Baćko, Špic i Pikilić. Na izborima, Majstorovićeva stranka osvaja 17%, što sam premijer smatra velikim uspehom. Sve manje stranke- "Renesansa", "Zdrav razum" i "Pošteni građani- Dimitrije Pantić" jedva prelaze cenzus. Kao najstariji poslanik, baba Roska predsedava novim sazivom skupštine, a pomaže joj Mira Pantić, kao jedna od najmlađih. U finalnoj sceni serije, prikazuje se svadba Petričevića sa Micikom. Na brodu "Bela lađa" se okupljaju svi političari, mafija i ambasadori. Dok brod plovi niz reku bez kormilara, u zamračenoj prostoriji oni sastavljaju vladu. U finalnom dijalogu, Krlja pita lučke radnike kada će se brod vratiti, jer mora da pita Špica od čega će da kupi hranu za krokodile. Jedan radnik mu odgovara da kako on sam ne može da prehrani ni rođenu decu. Umesto zamračenja ekrana, za vreme špice se prikazuje plovidba bele lađe, a umesto pesme "Plovi bela lađo", čuje se Štrausov valcer "Na lepom plavom Dunavu".

Originalni naziv:

Bela lađa

Žanr: Komedija

Režirao: Mihailo Vukobratović, Ivan Stefanović

Glume: Ljiljana Dragutinović, Mina Lazarević, Nenad Jezdić, Predrag Smiljković, Milan Gutović, Petar Kralj

Scenarij: Ljiljana Pavić, Siniša Pavić

Država: Srbija

Godina: 2006